Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesecina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ocenase,
i kad mrtvo lisce
potera u kas
za kaznu prognace i tamburase
zbog pogresne pesme u pogresan cas

Hej, budi jaka ti,
najlakse je plakati
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu
Strah me da prodjem,
al’ proci cu

Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na Svetog Jovana,
i ne cuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci cu
Kad odem,
kad u prozor stavis prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni

Hej..

==

Autor: Đorđe Balašević
Copyright: Đorđe Balašević

Comments

Comments are disabled for this post.